crtici pjesmice slatkisi

Ko nije imo ponija???

Mali konjanik
Djiha djiha cetri noge
sve cetiri krute
Djiha djiha
mi idemo na
daleke pute

Sedlo mi je od marame,
udza od kanapa
a bic mi je od ocina
prebijena stapa

rago jedna bas si lijena
zar te nije sram
al kad neces ti da skaces
ja cu skakat sam






Kako zivi antuntun
(Grigor Vitez )

U desetom selu
Živi Antuntun.
U njega je malko
Neobičan um.

On posao svaki
Na svoj način radi:
Jaja za leženje
On u vrtu sadi.

Kad se jako smrači,
On mrak grabi loncem.
Razlupano jaje
On zašiva koncem.

Da l' je jelo slano,
On to uhom sluša.
A ribu da pjeva
Naučiti kuša.

Na livadu tjera
Bicikl da pase.
Da mu miše lovi,
On zatvori prase.

Guske sijenom hrani,
Snijegom soli ovce.
A nasadi kvočku
Da mu leže novce.

Kad kroz žito ide
On sjeda u čun.
Sasvim na svoj način
Živi Antutun.



Mala maca
Imam malu macu
lijepu kao san
oči su joj tamne
kao kišni dan.

Brčići joj nježni
dlaka joj se sja
volimo je svi
a najviše ja.



List na putu
Sagnula se mala seja
nad utrti put,
i podigla list sa zemlje
i crven i žut.

Pa pomisli, on boluje,
metla ga na dlan,
a nad njim smiješio se
tih jesenji dan.

I kap kiše, gle, na njemu:
to je suza trag,
pognula se i spustila,
na nj poljubac blag.

Zašuškao list uveli,
sletio na put,
i zaspao snom dubokim
rasplakan i žut.



Vezeni most
Kad jednom dodješ u grad od lišća
da budeš najdraži gost,
vidjećeš kako obale travne
na ruci drže most.

Most vezen žicom svilenom, tankom,
u sedam boja tkan;
ogledalo mu zelena rijeka,
a ukras sunčan dan.

Vjetar ga njiše ko voda čamce
svezane u plićaku;
rojevi svitaca nad njim se pale
pa blista i u mraku.

A pod njim čudni orkestar ljeta
s dva cvrčka u duetu,
oglašava se svake noći,
ljepši od svih na svijetu....

Kada nam dodješ u grad od lišća
da budeš najdraži gost,
preći ćeš i ti korakom lakim
vezeni, vitki most.



Sve što raste...
Sve što raste
htelo bi da raste
- Neka raste
i treba da raste!

Sve što cveta
htelo bi da cveta...
- Neka cveta
i treba da cveta!

Neka gleda
sve što ima oko,
svako krilo
nek leti visoko!
Leteti, leteti, lepo je leteti!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što leti
htelo bi da leti...
- Neka leti,
i treba da leti!
Sve što peva
htelo bi da peva...
- Neka peva,
i treba da peva

Neka skače
sve što ima nogu,
neka trči
svi koji to mogu!
Skakati, skakati, lepo je skakati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!

Sve što trči
htelo bi da trči...
- Neka trči,
i treba da trči!
Sve što kljuca
htelo bi da kljuca...
- Neka kljuca,
i treba da kljuca!

Neka peva
sve što ima glas,
niko lepše,
vedrije od nas.
Pevati, pevati, lepo je pevati!
Živeti, živeti, lepo je živeti!


MATERINA MAZA

Ima dete u selu,
Ime mu je Laza,
Al' ga zovu drukčije -
Materina maza.

Kad sva deca ustanu,
On i dalje spava,
Kad mu kažu: Ustani!
Njega ¨boli g'ava¨.

Kad ustane, ne ume
Da se sam obuče,
Ne sme da se umije,
Išce vode vruće.

Kad ga žulja cipela,
On cipelu tuče,
Tad ga ruka zaboli,
Pa onda jauče.

Kad mu dadu jabuku,
On bi hteo šljiva,
Kad mu pruže pogaču,
Onda bi koljiva.

Kad se malo ogrebe,
Plače i zapeva:
¨Jao, jao, pomagaj,
Izić će mi c'eva!¨

Kad je suvo, zamesi
Blata pa se kalja,
Kad ga mati pokara,
Legne pa se valja.

Kad mu uspu tarane,
On bi jeo riba,
Kad se ribe najede,
Tad ga ¨boli tiba¨.

Pa zato ga ne zovu
Po imenu: Laza,
Većem jadno, žalosno:
materina maza! 

 

Pozdravite moga tatu
Nas korak nije tako cvrst
jer nismo mi vojnici pravi
iako istu kapu i zvezdu
nosimo i mi na glavi
iako istu kapu i zvezdu
nosimo i mi na glavi

Al ipak, mora da se zna
u armiju poslali smo tate
da jedno vreme ostanu tamo
a posle da nam se vrate
da jedno vreme ostanu tamo
a posle da nam se vrate

Pozdravite moga tatu
tamo iza sedam gora
pozdravite moga tatu
na talasima plavog mora

Pozdravite moga tatu
tamo iza sedam gora
pozdravite moga tatu
na talasima plavog mora